Potiskivanje emocija je nešto što radimo svi — svesno ili nesvesno.
Ljudi često kažu:
- „Ne želim da opterećujem druge.“
- „Nema svrhe da pričam o tome.“
- „Ako počnem da osećam, raspasti ću se.“
- „Moram da budem jak/a.“
- „Samo da izguram ovaj period.“
Istina je da potiskivanje ponekad pomaže — ali samo kratkoročno.
Dugoročno, ono stvara napetost, unutrašnje pritiske i osećaj da „nešto stoji u grudima“, ali ne znamo šta.
Ovaj blog objašnjava zašto potiskujemo emocije, kako to izgleda iznutra i kada potiskivanje prestaje da nas štiti, a počinje da nas iscrpljuje.
Emocije potiskujemo da bismo se zaštitili — ne da bismo ih rešili
Potiskivanje je prirodan odbrambeni mehanizam.
Ono nas štiti kada:
- nemamo kapaciteta da se suočimo, trenutno
- situacija je preteška, trenutno
- okruženje nije sigurno, trenutno
- nemamo kome da se otvorimo, trenutno
- naučili smo da su emocije slabost
- plašimo se posledica iskrenosti, trenutno
Dakle, potiskivanje je uobičajena reakcija psihe kada osećamo da nemamo dovoljno prostora da se nosimo s onim što se dešava.
Problem nastaje kada ono preraste u naviku.
Kako nastaje navika potiskivanja?
Potiskivanje najčešće potiče iz poruka koje smo nekada davno čuli:
U detinjstvu:
- „Nemoj plakati.“
- „Snađi se sam.“
- „Ima kome je gore.“
- „Ne glumi.“
- „Ne pokazuj slabost.“
U odraslom dobu:
- posao traži stabilnost
- porodica očekuje snagu
- okolina osuđuje „previše emocija“
- brinemo šta će drugi misliti
- plašimo se konflikta
- želimo da izgledamo kao da imamo kontrolu
Tako potiskivanje postaje uobičajen način funkcionisanja — ali ne i zdrav način suočavanja.
Kako izgleda potiskivanje iznutra? – 7 najčešćih znakova
Potiskivanje ne znači „ne osećam ništa“. Često znači potpuno suprotno.
Hronična napetost u telu- Ramena, vilica, stomak — telo čuva ono što um pokušava da gurne u stranu.
Umor koji nema logičan razlog- Emocije troše energiju i kada nisu izražene.
Povećana kontrola- Sve mora biti savršeno, jer unutra postoji osećaj da bi se sve raspalo ako „popustiš“.
Reakcije na sitnice- Male stvari postaju okidači jer se velike emocije ne izražavaju.
Osećaj praznine ili odvojenosti od sebe- Kada potisnemo neprijatne emocije, potisnemo i prijatne.
Izbegavanje razgovora- Ne zato što ti nije stalo — već zato što se plašiš šta će sve izaći.
Somatizacija (emocije kroz telo)- Glavobolje, nesanica, probava, stezanje — psiha traži izlaz.
Najčešće emocije koje potiskujemo
Tuga — jer mislimo da je slabost.
Bes — jer smo naučeni da je loš.
Strah — jer verujemo da bi nas savladao.
Razočaranje — da ne bismo izgubili ljude.
Sram i krivica — jer ih ne razumemo dovoljno da bismo ih izrazili.
Sve ove emocije su deo ljudskog iskustva. Ono što nam ne koristi je navika da ih skrivamo i guramo u stranu.
Šta se dešava kada dugo potiskujemo emocije? Emocije ne nestaju. One se talože.
Vremenom dovode do:
- anksioznosti
- napetosti
- iznenadnih „eksplozija“
- emocionalne iscrpljenosti
- osećaja praznine
- otupljenosti
- problema u odnosima
- stalnog unutrašnjeg pritiska
hroničnog stresa
Potiskivanje je kao guranje stvari pod tepih — tepih postaje brdo, a brdo postaje zid između nas i našeg unutrašnjeg mira.
Kako prestati potiskivati? – realni, nežni koraci
Nauči da imenuješ šta osećaš. Emocije postaju manje zastrašujuće kada dobiju ime.
Priznaj sebi šta osećaš — bez samokritike. Reći na primer: „Ovo što osećam je realno, “ je najveći čin hrabrosti.
Napravi mali prostor za emocije. Ne mora sve odjednom, početi sa 5 minuta dnevno je dovoljno.
Razgovaraj sa nekim kome veruješ. Izgovorena emocija gubi pola svoje težine.
Vrati se u telo, osluškuj šta ti poručuje. Disanje, pauza, šetnja, opuštanje — emocije se uvek prvo smire kroz telo.
Potraži stručnu podršku kada osjetiš da ne možeš sam/a
Savetovanje je siguran prostor u kojem:
- dobijaš jasnoću
- naučiš regulaciju
- smanjiš pritisak
- razumeš svoje reakcije
- vratiš osećaj kontrole